Nisam zaboravio ručak kod njene sestre. Sjećao sam ga se još u prodavnici, dok sam birao pecivo koje ću pojesti u autu. Sjetio sam ga se i kad je zazvonio telefon. Pustio sam ga da zvoni, pogledao prema rijeci i rekao sebi da imam pravo na jedno mirno popodne. Kad sam kasnije nazvao Aidu, izgovorio sam već provjerenu rečenicu: "Potpuno mi je ispalo iz glave."
Na drugom kraju nije bilo uobičajenog uzdaha. Upitala je gdje sam. Rekao sam da sam svratio nešto završiti. Ona je rekla da je njena sestra upravo poslala fotografiju stola, ne meni nego njoj, i da prazna stolica izgleda kao poruka. Ponudio sam da donesem kolače drugi dan. Aida je odgovorila da ne razgovara o kolačima. Zvučala je mirno, zbog čega sam tek tada osjetio da nešto nije kao ranije.
Kod kuće me dočekala s kalendarom u kojem ništa nije zaokružila. Očekivao sam spisak propuštenih događaja, ali ga nije bilo. Ispričala mi je kako je tokom ručka izmišljala opravdanja, slušala sestrinu povrijeđenost i branila čovjeka koji joj se nije javljao. Nisam volio njenu sestru, to je znala. Nisam volio ni biti nepristojan, pa sam nepristojnost godinama pakovao tako da je Aida mora otvarati pred drugima.
Kad me pitala jesam li stvarno zaboravio, pokušao sam razgovor pretvoriti u raspravu o tome koliko često posjećujemo njenu porodicu. Nije prihvatila skretanje. Čekala je odgovor. Rekao sam da nisam. U sobi se nije desilo ništa dramatično, nije pala čaša niti su zalupila vrata. Samo je prestala objašnjavati stvari. Kazala je da sljedeći put sam odbijem poziv, na vrijeme i osobi koja ga je uputila.
Sedmicu kasnije njen zet pozvao nas je na izlet. Nisam želio ići. Držao sam telefon dugo, smišljajući kvar automobila, umor i iznenadni posao. Onda sam napisao da ću preskočiti i poželio im lijep dan. Odgovorio je kratko, bez oduševljenja. Morao sam podnijeti da se nekome moja odluka ne sviđa. Aida je otišla sama i vratila se zadovoljna, bez obaveze da meni popravi raspoloženje zbog vlastitog dobrog provoda.
Za naredni ručak nazvao sam njenu sestru i prihvatio poziv. Nisam očekivao da me pohvali što sam se pojavio. Ponio sam salatu i prvi put jeo za stolom bez skrivene računice koliko mi duguju jer sam došao. Aida se nekoliko puta nasmijala nečemu što nisam čuo. Nije me uvlačila u svaki razgovor. Sjedio sam tamo vlastitom odlukom, pomalo neugodno, ali barem konačno prisutan.