Lana je na razmjenu odjeće donijela sedam sivih košulja i jednu koju je smatrala hrabrom jer je imala tamnoplave dugmiće. Nije bila tužna osoba, iako je njen ormar tako izgledao. Godinama je radila na recepciji gdje su neutralnost zvali profesionalnošću. Sada je promijenila posao i htjela barem prestati kupovati stvari koje nestaju na zajedničkim fotografijama. Ispred stola s dodacima uzela je kravatu posutu sitnim narandžama.

Muškarac pored nje rekao je da ju je donio on. Zvao se Damjan i izgledao je kao neko ko zna nositi takvu kravatu. Međutim, u rukama je držao jednu od njenih sivih košulja. Lana ga je upozorila da je dosadna. On je odgovorio da se tome upravo nada. Vodio je porodični restoran, a gosti su od njega očekivali veselog domaćina čak i kada mu nije bilo do razgovora. Kravate su mu postale uniforma za raspoloženje.

Naslonili su se na prazne kutije dok su drugi pretresali vješalice. Lana je zavezala kravatu oko kose. Damjan je izvadio telefon, pa ga odmah vratio u džep kad je shvatio da fotografisanje nije samo po sebi poziv na bliskost. Rekao joj je da joj dobro stoji. Ona je, navikla na praktične komplimente, odgovorila da vjerovatno može i u mašinu za veš. Oboje su se nasmijali vlastitoj nespretnosti.

Pozvao ju je na kafu u restoran. Lana je oklijevala. Nije željela upoznati čovjeka kroz predstavu koju je upravo opisao. Predložila je kiosk s toplim napicima kod autobuske stanice. Tamo ih niko nije oslovljavao imenom niti tražio da preporuče dnevno jelo. Damjan je bio tiši nego na razmjeni. Lana nije pokušavala iz njega izvući zabavnu verziju. Pričala je o poslu koji joj se sviđa, ali je plaši mogućnost da neće biti dobra.

Narednih sedmica viđali su se izvan njegovog restorana. Jednom je došao umoran i bez priče, a ona u žutom džemperu koji je još nosio preveliku etiketu. Skinuo joj je etiketu tek kad ga je zamolila. Onda je priznala da ne zna sviđa li joj se žuta ili joj se samo sviđa pravo da je proba. Damjan je rekao da joj ne mora odmah postati omiljena boja. Kupili su peciva i šetali bez plana.

U restoran je prvi put došla tek poslije nekoliko mjeseci, kao njegova gošća. Damjan je nosio sivu košulju i nije se izvinjavao što nije naročito duhovit. Lana je kravatu s narandžama zavezala oko drške torbe. Konobar je prepoznao uzorak i krenuo nešto dobaciti. Damjan se nasmijao, kratko i sasvim svojim smijehom, pa sjeo pored nje prije nego što je stigla supa.