U biografiji sam napisala da sam tri godine čuvala dvoje djece. Nisam navela njihova imena, pa mi je laž u početku izgledala manje ozbiljna. U stvarnosti sam povremeno pričuvala sestrića dok sestra ode u prodavnicu. Trebao mi je posao, a oglas je tražio iskustvo koje nisam imala. Gledala sam praznu rubriku kao zaključana vrata i dopisala sebi ključ. Kad je stigao poziv na razgovor, obukla sam košulju koju sam čuvala za bolje prilike.
Jasna me dočekala u kuhinji. Na stolu je bila šolja s osušenim tragom kakaa, a kroz zid se čula mašina za veš. Ništa nije ličilo na uredan svijet iz oglasa kojem sam pokušavala odgovarati. Dijete je bilo s drugim roditeljem. Jasna je željela da prvo razgovaramo nasamo o rasporedu, očekivanjima i tome kako bismo se upoznavali. Donijela sam vlastitu olovku, nepotrebno ozbiljna, kao da će mi uredne bilješke dati ono što sam izmislila.
Pitala je šta mi je bilo najteže kod prethodne porodice. Pripremila sam odgovor o usklađivanju različitih navika, ali nisam pripremila konkretan dan. Počela sam govoriti o djevojčici koja nije htjela obući cipele. Bila je to sestrina priča, preuzeta gotovo riječ po riječ. Jasna se nasmiješila, zatim upitala može li nazvati jednog od roditelja. Rekla sam da su se odselili. Izgovarajući to, već sam razmišljala koga bih mogla zamoliti da mi potvrdi izmišljeni posao.
Tada sam prestala. Ne zato što je Jasna izgledala sumnjičavo, nego zato što je okrenula kalendar prema meni i počela nuditi dio stvarnog života nepoznatoj osobi. Rekla sam da prethodna porodica ne postoji. Olovku sam položila između nas. Objasnila sam šta jesam radila i šta sam dopisala. Jasna je zatvorila kalendar. Nije vikala, što je bilo teže od vike. Pitala je jesam li planirala reći joj istinu prije prvog dana. Nisam mogla uvjerljivo odgovoriti da jesam.
Razgovor je završio bez ponude. Rekla je da joj nije problem moje ograničeno iskustvo nego činjenica da ga sada mora odvajati od izmišljanja. Zahvalila sam joj na vremenu, iako sam željela pobjeći bez te obične pristojnosti. Na ulici sam sestri napisala da nisam dobila posao. Zatim sam izbrisala dodatak da su tražili previše. Nazvala sam je i ispričala šta sam uradila, prije nego što od mene zatraži poznati spisak nepravednih poslodavaca.
Sutradan sam prepravila biografiju. Ostala je kratka i ne naročito impresivna. Prijavila sam se za poslove koje mogu opisati bez posuđivanja tuđih dana, a za čuvanje djece tražila priliku da prvo učim uz nekoga iskusnog. Jasna se nije ponovo javila. Ponekad još pomislim na ponuđeni raspored u njenom kalendaru. Ne zamišljam sebe kako sam ipak dobila posao. Zamišljam koliko bi drugih rečenica bilo potrebno da ona prva ostane na svom mjestu.