Kad je Davor otišao na duži posao izvan grada, ostavio mi je biljku koju je dobio od bake. Nisam bila sigurna kako je njegovati, pa sam rekla da mi napiše upute. Napisao ih je na papirić i zalijepio za saksiju. U prvoj sedmici biljku sam stavila u sobu u koju rijetko ulazim. Poslije sam zaboravljala, pa pretjerano nadoknađivala pažnju. Pred njegov povratak više nije izgledala kao nešto što mogu objasniti jednom lošom sedmicom.

Kupila sam sličnu biljku i presadila je u istu saksiju. Mislila sam da ću mu kasnije reći, kad prođe umor od puta. Međutim, Davor ju je odmah primijetio. Rekao je da su listovi drugačiji. Odgovorila sam da je porasla i da je nije dugo vidio. Kad je spomenuo malu granu koju je baka vezala koncem, rekla sam da sigurno misli na drugu biljku. Tada sam već znala da ne skrivam samo grešku nego prepravljam njegovo sjećanje.

Nekoliko dana obilazio je saksiju i govorio kako mu nešto nije jasno. Ja sam se smijala, nazivala ga previše vezanim za detalje i pokazivala koliko je nova biljka lijepa. U prodavnici sam čak tražila da mi objasne razlike, nadajući se da ću pronaći uvjerljiviji razlog. Prodavačica je pitala zašto jednostavno ne kažem šta se desilo. Odgovorila sam da nije tako jednostavno, iako je postajalo zamršeno uglavnom zbog rečenica koje sam sama dodavala.

Priznala sam tokom večere, bez povoda koji bih mogla okriviti. Davor je najprije šutio. Rekao je da bi bio tužan zbog biljke, možda ljut na moju nepažnju, ali da mu je gore što sam ga uvjeravala kako ne pamti vlastitu baku. Počela sam govoriti da sam se bojala njegove reakcije. Upitao je kada mi je dao razlog da istinu zamijenim takvim razgovorom. Nisam imala pošten odgovor koji ne uključuje moj strah da izgledam nepouzdano.

Novu biljku nije bacio. Ostavio ju je na prozoru, ali je stari papirić skinuo i spremio. Nisam mu kupila deset novih saksija niti tražila da cijeni moj trud. Nekoliko večeri razgovarali smo o drugim malim stvarima koje sam uljepšavala kad pogriješim. Bilo mi je neugodno otkriti koliko se mojih izgovora oslanjalo na to da će druga osoba prije posumnjati u sebe nego u mene.

Biljka sada dobro raste, uglavnom zato što o njoj brine Davor. Ponekad me zamoli da je zalijem. Ako nisam, kažem da nisam. Zvuči premalo za priču o povjerenju, ali meni nije. Jednom mi je pokazao novi list i rekao da bi se baki svidio. Nisam se požurila složiti kao da znam. Pitala sam zašto, a on mi je ispričao nešto o njoj što ranije nisam čula.