Svi su voljeli priču o njihovoj prosidbi. Ena i Vedad ostali su zaglavljeni u ulici dok je snijeg padao po vjetrobranu, zakasnili na koncert i završili u maloj pekari. Vedad je tamo izvadio prsten, između vreće brašna i tepsije još toplih kifli. Ena je rekla da. Njegov otac nazvao je to dokazom da sudbina zna bolje od rasporeda.

Tri sedmice kasnije, dok je kao arhitektica pregledala račune za obnovu porodičnog hotela, Ena je pronašla neobičnu stavku. Privatno zatvaranje prilaza. Datum prosidbe. U prilogu je bila poruka vlasniku dostavne firme da dva kamiona zadrži u njenoj ulici najmanje četrdeset minuta.

Vedadov otac dočekao je pitanje smijehom. Rekao je da nije bilo nikakve opasnosti, samo malo organizacije. Pekar je njegov stari prijatelj. I kifle su bile naručene. Njegov sin se predugo premišljao, Ena je stalno nekamo žurila, pa je neko morao pomoći sreći.

U njegovom uredu već je stajala uokvirena fotografija prosidbe. Ena je na njoj prepoznala čovjeka koji je navodno slučajno prolazio pekarom i ponudio da ih uslika. Otac je rekao da radi u hotelu, samo ga ona nije srela. Svaki detalj koji je pamtio njeno iznenađenje sada je otkrivao nečiju uputu. Čak je i njena omiljena pjesma u radiju bila unaprijed dogovorena.

"A da sam rekla ne?" upitala je.

Odmahnuo je rukom kao da pita šta bi bilo da usred januara procvjetaju trešnje. Tada joj se priča prvi put zgadila. Nije je uznemiravalo što je prosidba pripremljena. Uzrujalo ju je što je njen odgovor svima unaprijed djelovao kao završena stvar.

Vedad nije znao za kamione. Znao je za pekaru i dopustio ocu da pomogne. Kad mu je pokazala račun, lice mu se promijenilo. Nije pokušao braniti oca, ali je pitao mora li jedno pretjerivanje pokvariti lijepo sjećanje. Ena je skinula prsten i položila ga na kuhinjski sto.

"Sjećanje možemo popraviti. Prvo moramo vidjeti ko nam dogovara život."

Otkazali su hotelsku svadbu koju je porodica već počela organizovati. Novac za salu nije vraćen u cijelosti, što je izazvalo više negodovanja od samog raskida planova. Vedad je ocu rekao da će sam platiti izgubljeni depozit. Ena nije tražila novu prosidbu. Tražila je da razgovaraju o stanu, njegovom poslu i njenoj želji da godinu provede na projektu u drugom gradu.

U aprilu su otišli u općinu samo pitati za slobodne termine. Padala je sitna kiša. Ispred ulaza Vedad je zastao, a Ena se nasmijala i provjerila ima li dostavnih kamiona. Nije bilo nijednog.

Tada je sama izvadila prsten iz džepa. "Meni odgovara septembar", rekla je. Vedad je otvorio kalendar, pogledao nju i zatvorio ga. "I meni."