Prvi put sam rekla da ne smijem jesti luk kad me Farukova majka ponudila pitom. Htjela sam odbiti bez objašnjavanja da ne volim okus. Bila sam nova u njihovoj porodici, nervozna i uvjerena da će joj obična nesklonost zvučati nezahvalno. Ona je odmah sklonila tanjir i ponudila nešto drugo. U njenoj brizi bilo je toliko topline da mi je istog trenutka postalo teže reći kako sam upotrijebila pogrešnu riječ.
Poslije je kuhala odvojeno za mene. Na porodičnim ručkovima provjeravala je sastojke, pitala druge šta su donijeli i odlagala posebnu kašiku. Nisam je zaustavila. Faruk je moju navodnu potrebu prenio prijateljima, restoranima i svojoj sestri. Ja sam se ponašala kao da sve to dolazi od činjenice koju nisam birala. Svaki put kada bi neko uložio dodatni trud, zahvalila bih se previše srdačno, pokušavajući zahvalnošću platiti istinu koju dugujem.
Problem je postao očigledan pred sestrin rođendan. Planirala je veliko jelo koje nije znala prilagoditi i ponudila da meni posebno naruči hranu. Čula sam kako zbog toga mijenja cijeli raspored pripreme. Rekla sam da ne treba, ali ona je odgovorila da neće riskirati moje zdravlje. Nisam mogla izgovoriti da će sve biti u redu bez otvaranja priče koju sam godinama održavala. Prvi put sam jasno čula težinu koju drugi daju riječi izgovorenoj da bih izbjegla malu nelagodu.
Faruku sam priznala iste večeri. Bio je ljut, više zbog svih ljudi koje sam navela da brinu nego zbog samog luka. Rekao je da sam mogla jednostavno ne voljeti nešto. Odgovorila sam da sam se bojala odbijanja. Nije prihvatio strah kao završetak razgovora. Pitao je zašto sam onda nastavila kada su me već dobro poznavali. Tu nisam imala odgovor osim da mi je postajalo lakše biti pažena nego biti iskrena.
Nazvala sam njegovu majku i sestru. Objasnila sam da nemam to zdravstveno ograničenje, nego sam prešutjela običnu prehrambenu želju. Nisam se smijala da priča izgleda bezazlenije. Majka je rekla da bi mi rado pripremila nešto drugo i da joj je žao što sam to pretvorila u razlog za strah. Sestra je bila kraća. Tražila je da na rođendan donesem vlastito jelo ako ne želim ono što je planirala.
Donijela sam salatu i pomogla oprati posuđe. Niko me nije tjerao da jedem luk kao kaznu. Najneugodnije je bilo što su svi postupili razumnije nego što sam godinama pretpostavljala. Faruk me kasnije pitao sviđa li mi se čaj koji uvijek kupuje. Priznala sam da mi je prejak. Slegnuo je ramenima i sklonio kutiju na drugu policu. Razgovor je trajao nekoliko sekundi. Toliko je, nekad, dovoljno da istina stane za sto.