Na kalendaru je Debora napisala odmor velikim slovima. Radila je nekoliko vikenda zaredom i željela jednu subotu bez dogovora. Njen partner Ivan rekao je da razumije i obećao da ništa neće planirati. U petak navečer kupila je pecivo za kasni doručak i ostavila telefon na punjaču izvan spavaće sobe. Probudilo ju je zvono na vratima, mnogo ranije nego što bi sama ustala, s osjećajem da je već nekome nešto dužna.
Pred vratima je stajao Ivanov prijatelj s dvije velike saksije. Zahvalio joj je što će ih čuvati i zalijevati dok putuje. Debora je mislila da je pogriješio stan. Onda joj je pokazao poruku u kojoj Ivan piše da je ona slobodna i rado će pomoći. Pola sata kasnije stigla je druga poruka, od prijateljice koja je očekivala da Debora preuzme paket i ostane kod kuće do dolaska dostave.
Ivan je tvrdio da to nisu veliki poslovi. Saksije samo stoje, paket se samo primi, a ona ionako nije namjeravala izlaziti. Debora ga je pitala otkud zna šta bi poželjela tokom dana. Nije htjela provesti subotu dokazujući da je odmor dovoljno sadržajan da zasluži zaštitu. Još više ju je pogodilo što je ljudima rekao da je već pristala. Njegova velikodušnost imala je njeno ime i njeno slobodno vrijeme.
Pozvala je prijatelja i rekla da ne može preuzeti saksije. Bio je zbunjen, ali se izvinio i vratio po njih. Prijateljici je poslala sličnu poruku za paket. Ivan se naljutio jer je sada on ispao nepouzdan. Debora je odgovorila da se dogodilo upravo to što je pokušao sakriti: obećao je nešto čime ne raspolaže. Nije dodala ublažavajuću rečenicu. Ostavila ga je da sam objasni kako su dogovori nastali.
Ostatak subote nije postao savršen. Bila je previše ljuta da mirno čita, pecivo se osušilo, a nekoliko puta je posegnula za telefonom da provjeri je li se neko uvrijedio. Ipak, izašla je sama u šetnju bez odredišta. Kupila je novine koje nije namjeravala pročitati do kraja i sjela na klupu. Kad se vratila, Ivan je pitao šta je radila. Rekla je da ništa naročito i odbila zvučati kao da se pravda.
Naredne sedmice dobio je novi zahtjev za uslugu. Pred Deborom je rekao prijatelju da mora pitati nju. Podigla je pogled. Ispravio se i rekao da može pitati, ali ne i računati na odgovor koji njemu odgovara. Nije mu odmah povjerovala da je razumio. Na sljedeću slobodnu subotu ponovo je napisala odmor. Ovog puta ostavila je prazna sva ostala polja, čak i ono koje je ranije čuvala za objašnjenje.