Nermina je vožnju počela učiti s četrdeset sedam godina, ljuta na svakoga ko bi rekao da nikada nije kasno. To je već znala. Trebalo joj je da neko objasni šta radi pogrešno bez govora o životnoj hrabrosti. Instruktor Filip pokazao se pogodnim za taj zahtjev. Bio je strpljiv, povremeno suho duhovit i dovoljno miran da njenu grešku ne pretvori u događaj kojeg će se bojati na sljedećem času.

Tokom obuke nisu razgovarali o privatnom životu više nego što je bilo prirodno. Znala je da živi sam i ima odraslu kćerku. On je znao da je nedavno promijenila posao i želi prestati zavisiti od tuđih rasporeda. Nermina je primijetila da se raduje časovima i kada nije zadovoljna vlastitom vožnjom. Nije to odmah proglasila ljubavlju. Bilo joj je dovoljno neobično što joj odgovara čovjek koji bez povišenog glasa može reći da ponove nešto od početka.

Položila je iz drugog pokušaja. Filip joj je čestitao, vratio dokumente i rekao da je dobro napredovala. Odjednom je došao kraj razdoblja u kojem su imali siguran razlog da se sreću. Nermina je nekoliko dana smišljala izgovor da ponovo nazove, pa odbacila svaki. Nije joj trebala izmišljena poteškoća da produži razgovor. Poslala je poruku pitajući želi li kafu sada kada više nije njena nastavna obaveza.

Odgovorio je poslije nekoliko sati, rekavši da želi, ali da mu je drago što su sačekali završetak obuke. Na sastanak je došla autobusom. Filip se nasmijao tek kada je ona rekla da ne želi prvi izlazak pretvoriti u dodatni ispit parkiranja. Razgovarali su o poslu, porodici i navikama koje bi neko drugi smatrao dosadnim. Njegova tišina iz automobila pokazala se istom pažnjom za stolom, bez potrebe da je neprestano popravlja.

Narednog mjeseca kupila je mali polovni automobil. Filip je ponudio savjet, ali nije preuzeo izbor. Nermina je odvela vozilo na pregled kod nezavisnog majstora i odlučila sama. Na prvi zajednički izlet vozila je ona. Promašila je skretanje, opsovala i očekivala komentar. Filip je pitao želi li da provjeri drugi put. Rekla je da želi, zahvalna što pomoć nije došla obučena u procjenu njenog napretka.

Stigli su kasnije, na mjesto bez posebno lijepog pogleda, ali s dobrim ručkom. Poslije jela Nermina ga je poljubila prije nego što su ustali od stola. Na povratku nije tražila da vozi umjesto nje. Željela je i dalje sama držati volan, uz čovjeka s kojim je izabrala putovati. Filip je pričao o kćerkinom novom poslu i povremeno šutio dok ona prati cestu. Više nijedno nije moralo računati koliko još traje čas.