Kad je Emir rekao da novac ne moramo vraćati odmah, osjetila sam olakšanje. Prijatelj mu je posudio za popravku auta u vrijeme kad su nam se troškovi nagomilali. Mjesecima sam odvajala dio plate i odbijala male kupovine da bismo dug završili. Onda je Emir jednog popodneva rekao da prijatelj smatra stvar riješenom. Pitala sam je li siguran. Odgovorio je da se poznaju dovoljno dugo i da nije sve u životu računanje.
Kupili smo novu mašinu za veš. Stara je propuštala vodu i zaista nam je trebala, što mi je olakšalo prihvatiti njegovu priču. Emiru sam rekla da ipak odnesemo prijatelju nešto u znak zahvalnosti. Nije bio raspoložen za posjetu. Tvrdio je da bi to samo učinilo neugodan razgovor još neugodnijim. Nisam razumjela zašto velikodušnost traži toliko izbjegavanja, ali sam pustila, sretna što više ne skupljam vodu peškirima.
Prijateljevu suprugu srela sam u prodavnici. Spomenula je da odgađaju vlastitu kupovinu jer čekaju da im se vrati nekoliko pozajmica. Nisam odmah pomislila na našu. Rekla sam kako smo zahvalni što su nas rasteretili. Pogledala me zbunjeno. Niko dug nije oprostio. Njen muž je samo rekao Emiru da mu ove sedmice nije hitno i da se dogovore kada možemo. Dok je ona držala korpu, ja sam u glavi ponovo brojala svaki mjesec štednje.
Emir je kod kuće tvrdio da ga je prijatelj nejasno razumio. Pitala sam ko je tačno kome šta rekao. Nakon nekoliko krugova priznao je da je znao kako novac i dalje duguje. Umorio se od odgađanja i htio da napokon nešto kupimo za sebe. Nije mogao objasniti zašto tu želju nije izgovorio meni i prijatelju, nego je tuđe strpljenje pretvorio u poklon koji mu niko nije dao.
Nazvali smo ih zajedno. Emir je govorio, ja nisam popravljala njegove rečenice. Dogovorili smo način vraćanja koji stvarno možemo ispuniti. Novu mašinu nismo mogli jednostavno pretvoriti nazad u novac koji smo potrošili. Ostala je u kupatilu kao koristan predmet uz koji mi neko vrijeme nije bilo drago stati. S Emirem sam odvojeno razgovarala o tome kako ubuduće donosimo odluke, jer zajednički novac nije značio da smijem znati samo njegovu ugodniju verziju.
Kad smo vratili posljednji dio, prijatelj nam se zahvalio kratkom porukom. Nije bilo slavlja niti obnove nekadašnje lakoće. Povjerenje među njima ostalo je opreznije. Emir je prestao govoriti da nisu sve stvari računanje. Nekad je upravo tačan iznos bio način da pokažeš da drugi čovjek postoji i kad mu dovoljno vjeruješ da će sačekati. Ja sam nastavila koristiti mašinu, ali više nisam dopuštala da potreba za njom promijeni ime tuđeg novca.