Una je na putu slušala emisiju o misterioznom nestanku. Kad je stigla u hotel koji je držala porodica njenog partnera, stara fasada učinila joj se kao početak nove epizode. Hotel je imao zatvoreno istočno krilo, fotografije bez potpisa i recepcionera koji je rekao da gazda ne voli pitanja o prošlosti. Una je osjetila ono prijatno uzbuđenje koje prati pomisao da se iza uredne površine krije nešto veliko.
Partner joj se zvao Marin. Bili su zajedno pet mjeseci, dovoljno dugo da upozna njegov smijeh, nedovoljno da zna porodične detalje. Za njegovu majku znala je samo da ne živi tu. Kada je pitala gdje je, Marin je odgovorio da je odavno otišla. Baš tada mu je zazvonio poslovni telefon i razgovor je ostao otvoren na najgorem mogućem mjestu.
Sutradan je Una ušla u istočno krilo jer je vrata našla odškrinuta. Na polici su bile stare košulje, kutija ženskih cipela i koverta s riječima "ne otvarati pred gostima". Fotografisala ju je i poslala prijateljici, uz pretpostavku da hotel možda krije strašnu priču. Prijateljica je odgovorila samo: "Jesi li ikoga pitala?"
Marin ju je zatekao na hodniku. U koverti su bili računi za propalu obnovu. Cipele su pripadale njegovoj sestri, koja ih je ostavila prije preseljenja. Majka je živjela u drugom gradu s partnericom i sljedećeg vikenda trebala doći na ručak. Una je poželjela da nestane u ormarić među peškirima. Pokazala mu je poslanu poruku i izvinila se što je tuđi život pretvorila u zaplet prije običnog razgovora.
Prava neprijatnost došla je navečer. Marinov otac saznao je da Una nema firmu nego radi honorarno. Ton mu se promijenio. Pitao je kako zamišlja budućnost s njegovim sinom i objasnio da hotel ne može uzdržavati još jednu osobu. Una je odgovorila da to niko nije ni tražio. Marin je zaustavio oca i rekao da njen prihod nije porodični projekat za procjenu.
Ostatak vikenda proveli su u malom apartmanu uz stanicu. Una je prijateljici poslala ispravku i zamolila da izbriše fotografiju privatne koverte. Marin je obećao da će manje prepuštati tišini da objašnjava njegove odnose. Na večeru s majkom otišli su zajedno naredne sedmice. Bila je vedra žena koja je odmah pitala vole li ljuto. Una je odgovorila, a zatim je slušala ono što joj je žena zaista govorila. Za cijelu večer nije joj trebala nijedna tajna da bi joj društvo bilo zanimljivo.