Danilo je nacrtao Viktora sa jednim okom većim od drugog i rukama koje su završavale negdje izvan papira. Instruktorica je rekla da slobodno pokažu rad partneru. Danilo je okrenuo blok naopako i pitao može li ga predati kao pejzaž. Viktor se nasmijao, pa pokazao svoj crtež. Na njemu je Danilo izgledao kao strog čovjek koji upravo naplaćuje parking. Odlučili su da obojica trebaju još mnogo časova.
Likovni kurs održavao se u staroj školskoj učionici. Obojica su imali preko pedeset godina, različite poslove i sličnu želju da jednom sedmično rade nešto u čemu ne moraju biti stručni. Danilo je upravljao skladištem, Viktor prevodio tehničke tekstove. Između crtanja jabuka i vaza pričali su o kuhanju, umornim očima i čudnom olakšanju kada te neko prestane pitati šta ćeš od svog hobija zaraditi.
Poslije četvrtog časa Viktor ga je pozvao na piće. Danilo je pristao, ali je cijelo veče pričao o bojama, kao da će ga razgovor o nečemu drugom odati. Viktor je naposljetku rekao da ga nije pozvao zbog sjenčenja. Danilo je spustio čašu. Rekao je da mu je drago, a zatim priznao da je tek nedavno izašao iz veze i ne želi obećati više nego što može dati. Viktor nije požurio pretvoriti iskrenost u razlog da odustanu.
Viđali su se polako. Ponekad bi večerali, ponekad samo sjedili poslije kursa na klupi pred zgradom. Danilo je prvi put osjetio ljubomoru kada je Viktor spomenuo starog partnera s kojim je ostao prijatelj. Nije se ponosio tim osjećajem. Rekao je šta ga je pogodilo, bez zahtjeva da Viktor prekine poznanstvo. Viktor mu je objasnio kakav odnos imaju i dodao da neće skrivati ljude samo da izbjegne neugodan razgovor.
Na zajedničkoj izložbi polaznika Danilo je odlučio pokazati upravo prvi, loši portret. Viktor se bunio da publika neće znati koliko je napredovao. Danilo je rekao da publika ne mora znati sve. Njegova sestra je pred crtežom zastala, pogledala Viktora i upitala je li on čovjek o kojem je čula. Danilo je odgovorio da jeste. Nije dodao dugačko objašnjenje, a ona je samo primijetila da mu je brat nepravedno povećao uho.
Poslije izložbe otišli su kod Viktora jesti supu koja se skoro potpuno ukuhala dok su bili odsutni. Dodali su vode i oboje pretjerali sa solju. Danilo je tada prvi put ostavio svoju jaknu preko naslona stolice bez pogleda prema satu. Viktor je na frižider stavio kopiju portreta. Ruke na njemu još nisu postojale, ali za stolom je Danilova ležala uz njegovu, dovoljno blizu da je može uzeti kada obojica požele.