Mirza je na prvom sastanku rekao da ni on ne jede meso. Lejla ga nije pitala da li dijeli njene razloge niti postavila uslov za vezu. Samo je birala jelo. On je želio da početak bude jednostavan, pa je naručio isto i prešutio da je tog popodneva ručao ćevape. Mala prilagodba, mislio je, nešto što će objasniti kad se bolje upoznaju.
Godinu kasnije još se nisu upoznali u toj jednoj običnoj stvari. Kod Lejle je jeo ono što ona kuha, a s kolegama sve ostalo. Nije imao zdravstveni problem niti razlog da skriva obrok, samo sve duži niz razgovora u kojima je potvrđivao tuđu pretpostavku. Kada bi mu ponudila novi recept, hvalio ga je kao otkriće koje mijenja život. Ponekad mu se zaista sviđao. Ponekad je kasnije kupovao večeru na putu kući.
Na roštilju kod njegovog prijatelja domaćin mu je bez pitanja stavio omiljeni komad mesa na tanjir. Lejla je stajala pored. Mirza je mogao reći istinu, ali je prvo tvrdio da ga prijatelj miješa s nekim. Prijatelj se nasmijao i podsjetio na njihov ručak prethodnog dana. Tišina za stolom postala je mnogo veća od jednog tanjira.
Lejla ga nije kritikovala zbog hrane. Zamolila ga je da prošetaju. Pitala je šta je mislio da će se dogoditi ako joj kaže da jede drukčije. Mirza je priznao da se bojao kako će joj biti manje zanimljiv. Ona je rekla da joj se sada čini kako je godinu dana razgovarala s čovjekom koji odgovara ono što misli da želi čuti. Odjednom se pitala i za filmove, planove, obećanje da jednog dana želi živjeti van grada.
To posljednje nije bilo slučajno. Mirza zapravo nije želio napustiti grad. Rekao je i to, prvi put bez pokušaja da ublaži rečenicu. Lejla je sjela na nisku ogradu i rekla da joj treba vremena. Vratili su se među goste, ali nisu glumili veselje. Domaćin je diskretno odnio tanjir. Niko nije morao praviti šalu koja bi popunila njihovu nelagodu.
Narednih sedmica razgovarali su o razlikama koje je Mirza ranije preskakao. Neke su bile lake, neke važne. Lejla nije odustala od svojih izbora, niti je tražila da ih on kopira. Ali nije pristala da nastave vezu dok on ne počne govoriti kao osoba koja smije imati vlastiti odgovor. Ostali su zajedno, sporije i opreznije. Na prvom zajedničkom ručku poslije toga naručili su različita jela. Mirza je pojeo svoje bez skrivanja, a Lejla ga prvi put pitala sviđa li mu se i sačekala odgovor koji nije unaprijed znao.